U postupku proizvodnje koristi se proizvodna linija, tzv. peletirka, koja objedinjuje četiri proizvodna procesa, a to su:

• Proces drobljenja
• Proces sušenja
• Proces hlađenja
• Proces pakovanja

U procesu drobljenja, drvna biomasa se usitnjava na sitne komade i drobi se u drvni prah veličine 3mm.

Kako bi pelet bio zadovoljavajućeg kvaliteta, pristupa se procesu sušenja. Sadržaj vlage koji je optimalan za peletiranje je od 13 do 15%. Sušenje se vrši u obrtnom sušaču, koji se sastoji od peći i glavnog obrtnog sušača. Spoljašnjost sušača se prekriva pamučnom tkaninom, kako ne bi otpuštao toplotu. Sušač smanjuje vlagu drvnog otpada sa 60% na 10%.

Nakon sušenja pelet ima temperaturu od 60 do 80 stepeni, a procenat vlažnosti je 15%. Kako bi mogao da bude skladišten, potrebno ga je prethodno ohladiti. Hlađenje se vrši specijalnim uređajima za hlađenje, koji dodatno smanjuju procenat vlage za 3 do 4%.

Kada je pelet ohlađen, a vlaga na optimalnom nivou, pristupa se pakovanju uz pomoć pakerica za pelet. Pakovanjem se pelet čuva od štetnog uticaja spoljašnje vlage. Pakerica za pelet pakuje gotov proizvod u vreće od 15kg ili veće.

Pakerica za pelet spada u modele mašina za pakovanje u otvorene vreće. Automatski vrši proces uvrećavanja, a može da napuni i do 800 vreća za sat vremena, zavisno od modela same mašine i vrste materijala koji se puni. Pakerica za pelet poseduje autokorektivnu vagu koja u kombinaciji sa dozirnim sistemom za punjenje pruža precizno punjenje u opsegu zavisno od pakovanja za koje se proizvodjač opredeli. Upravljanje vagom vrši se preko procesorskog terminala.

Pakerica za pelet zaokružuje proces proizvodnje peleta, koji je spreman za dalju distribuciju.

Razlika izmedju a1 i a2 klase

Sertifikat peleta (ENplus-A1 i A2)

Ako gledamo područje Europske unije, prema svojim karakteristikama postoje dve najpoznatije kategorije u koje svrstavamo drveni pelet. To su A1 i A2 standard peleta, a najvažnija razlika je postotak pepela nakon loženja. Norme koje jedan i drugi pelet moraju zadovoljavati regulirane su od strane sertifikacijske kuće Enplus i glase:

Pojašnjenja standarda

DUŽINA: Predugi peleti mogu dovesti do začepljenja transportera peleta, tako da je preporuka da je dužina malo manja od norme, ali i prekratki peleti odnosno umrvljeni mogu dovesti do većeg ubacivanja peleta što će uticati na rad peći.

GUSTOĆA: Gustoća je pokazatelj kvalitete, koja ukazuje na specifičnu težinu peleta. Veća vrednost znači da je za određenu debljinu pelet jače presovan te mu je mehanička čvrstoća veća.

SADRŽAJ VLAGE: Sadržaj vlage mora biti što manji kako bi se povećala kalorična vrednost, a smanjila potrošnja peleta.

PEPEO: Mala količina pepela što peleti proizvode prilikom loženja označava čisto gorenje te se takav pepeo može koristiti kao gnojivo. Novi standardi ENplus određuju maksimalnu vrednost pepela od 0,7 % za A1 i 1,2 % za A2 pelet kod temperature gorenja od 815C.

MEHANIČKA ČVRSTOĆA: Pokazuje prisustvo količine sitnih čestica proizvedenih kad su peleti izloženi određenom opterećenju. To opterećenje simulira proces ispuhivanja, odnosno koliko se peleti mrve u dodiru jedan s drugim. Što je niža vrednost, veći je kvalitet peleta. Manje mrvljenja i prašine znači više mesta za pelete u spremniku. Prašina utiče na gorenje peleta u ložištu, jer smanjuje količinu vazduha za kvalitetno loženje.

Standardi definišu kaloričnu snagu peleta u potpuno suvom stanju. Znači treba pripaziti na vlagu prilikom skladištenja kako ne bi smanjili kaloričnu snagu peleta.

Razlika u ceni leti ili zimi

Pelet se prodaje tokom cele godine, iako se primenjuje samo kada temparatura opada. Najpovoljnije je kupiti ga tokom topilih dana, kada je cena niža 5-10e po toni.